Prodavnica e-knjiga

Ne znam da li je pesma data od Boga, kao što je Josif Brodski izjavio isledniku koji ga je ispitivao, ali mislim da pesme (barem neke) imaju dušu. Znaju više i vide više nego onaj ko ih piše. (Dicki o sebi)

Eugenijuš Tkačišin Dicki je čovek komplikovane genealogije, teške i mučne sudbine. Stožerna dualnost Dickog počinje od njegovog prezimena i prenosi se na njegovu poeziju, utemeljenu na beskrajnom variranju dvostrukosti motiva čistog i prljavog, Boga i šizme, jave i magnovenja, susretanja prošlosti i sadašnjosti, ironične distance i neironične afirmacije. Njegov originalni i neponovljiv manir vrtloženja reči, fraza, slika – ozbiljna je igra za samoidentifikaciju, kojoj je nemoguće sagledati kraj usled nemogućnosti opredeljenja za samo jednu stranu.

Dicki otkriva nove pesničke kontinente, stvara inovativne formule i načine postojanja poezije. To je poezija koja se ni sa čim ne može porediti. (Gžegož Tomicki)

To stvaralaštvo je poezija jednostavnih i sudnjih stvari. (Andžej Sosnovski)