Prodavnica e-knjiga

Suptilno, s manirom, onako kako to rade najveći majstori ovog veka. - Srđan Srdić

Bernardo Aćaga (Asteasu, Baskija, 1951) smatra se vrhunskim predstavnikom baskijske proze.

Njegova prva zbirka priča Obabakoak (1988), tačnije rečeno hibridna forma između romana i zbirke priča, ovenčana je Nacionalnom nagradom za prozu 1989; po motivima nekoliko priča ubrzo je snimljen i film Put za Obabu (Obaba, 2005) u režiji Monća Armendarisa.

Potom su usledili romani Usamljeni čovek (1994), Nacionalna nagrada kritike za prozu na baskijskom; Boje neba (1996); Harmonikašev sin (2003), Nagrada kritike 2003, italijanska nagrada „Grincane Kavur” 2008, po kojem je reditelj Fernando Bernues snimio istoimeni film i uradio pozorišnu predstavu; Sedam kuća u Francuskoj, finalista za Nagradu za stranu fikciju časopisa Independent 2012, finalista za nagradu „Oksford Vajdenfeld” za prevod 2012; Dani u Nevadi (2014), nagrada „Euskadi”; najnoviji roman Kuće i grobnice objavljen je 2020. godine. Godine 2017. dobio je Međunarodnu nagradu „Liber Press” za književnost, a 2019. Nacionalnu nagradu za špansku književnost, obe za celokupno književno stvaralaštvo. Piše i poeziju, drame, eseje, priče. Za poeziju je 2003. dobio nagradu „Čezare Paveze”. Njegova dela prevedena su na trideset dva jezika.

Član je Kraljevske akademije za baskijski jezik.