Prodavnica e-knjiga

Ana Svirščinjska stvorila je sopstvenu poetsku formu, i bavila se, pre svega, ženskim doživljajem sveta i ulogom
i mestom žene u svetu koji se neprepoznatljivo menja.
Česlav Miloš, veliki poštovalac Ane Svirščinjske i prevodilac njenih pesama na engleski, okarakterisao je njihovu glavnu temu kao: „Telo. Telo u ljubavi i ekstazi, u bolu, agoniji, telo se boji usamljenosti, porođaja, odmaranja, prolaznosti”.

U osvrtu na američko izdanje zbirke Srećna kao pseći rep Eva Hofman je za Njujork tajms komentarisala umeće Ane Svirščinjske da prikaže žensku seksualnost: „Brzi, odlučni potezi u kojima ona registruje trenutke susreta, spajanja ili rastanka gotovo su apstraktni zbog nedostatka površnih detalja, ali pružaju izvanredan uvid u buran, štaviše grozničav unutrašnji život.”

Ana Svirščinjska oslanjala se na sopstveno iskustvo i hrabrost da ga uobliči u poetski sveden, brutalno direktan iskaz, zbog čega zauvek ostaje zabeležena u savremenoj poljskoj i evropskoj poeziji kao snažan individualni glas.

Ana Svirščinjska (poznata i kao Ana Svir) poljska je književnica – pesnikinja, dramaturškinja i pisac romana za decu i omladinu. Rodila se 1909. u Varšavi, a umrla je 1984. u Krakovu.

Kao ćerka umetnika, detinjstvo je provela u siromaštvu. Tokom nacističke okupacije Poljske pridružila se pokretu otpora i volontirala kao bolničarka za vreme Varšavskog ustanka. Jednom je 60 minuta čekala da bude pogubljena. Debitovala je pre Drugog svetskog rata, ali kreativni vrhunac dostigla je sedamdesetih godina XX veka u pesničkim zbirkama Ja sam žena, (Jestem baba, 1972), Gradila sam barikadu, (Budowałam barykadę, 1974) i Srećna kao pseći rep (Szczęśliwa jak psi ogon, 1978).

Njena poezija je sedamdesetih godina prošlog veka u Poljskoj izazivala snažne emocije i zgražavanje, a kritičari su bili bespomoćni. Česlav Miloš, ambasador njenog stvaralaštva, pisao je: „Mesto joj je u kanonu poljske književnosti (…) divim joj se i branim je, jer sam u nju (maltene) zaljubljen”.

Za izuzetne zasluge u kulturi dobila je Nagradu grada Krakova 1976. i najviša državna odlikovanja.